bunardžija

kopam bunareve, uznemiravam javnos, vinklujem stvarnos i štemujem nadgrobni spomenici kulture. flekice udaram odmah, a prvi bežim slica mesta dogadjaja…

Sasvim obična nobles beogradska pričica o Globalnom zagrevanju sa tragičnim posledicama – plus bušne traktorske gume u USA

Posted by alajbunar на 7 јула, 2008

Možda sam, nekad i negde, možda na nekom od par foruma na kojima obitavam, već napisao ovo, al’ kako je danas Onaj sveti Dan, red je da obnovimo gradivo… Sad, ako je neko ovo već i čitao, neka predje na Mikijev Zabavnik il’ neko drugo, jednako tako važno i informativno štivo. Pa kaže:

Sedamdesetih godina prošlog veka, u Beogradu je studirao popriličan broj stranih studenata, posebno iz zemalja Trećeg sveta. Prva dva sveta studirala su po Harvardima, Sorbonama i drugde. A beše tu, u beogradskim studentskim domovima, studenata svih fela, a posebno preplanulih momaka iz raznih Kenija, Mozambika, Zambija i sličnih trećih zemalja, najčešće sinova i sinovaca bogatih vladara il’ onih što uz njih idu…
I sad, ovo je bitno za priču: u neko to vreme, beše tu jedna stara beogradska familija čije je poreklo datiralo, ne pre Djordja i Miloša, nego čak i pre Kelta, Ilira, Rimljana i Grkljana. Tako su bar oni pričali, a kako im ne verovati kad im je nasred dnevnog boravka klavir, a iznad klavira, u bogatom zlatnom ramu, Rodoslov. A na dnu porodičnog stabla, ćerka. Ta ćerka se prvi put pojavljuje u priči? Trebalo je ranije.
I kako to obično biva, mlados’ ludos’, nobles ćerka se zaljubi u jednog onakvog, goreopisanog studenta. I beše to ljubav, i behu planovi, i što su više prijatelji izražavali sumnju u iskrenost poglavičinog sina, to je porodica bila sve čvršća u ubedjenju da svi drugi greše, a samo oni znaju šta rade. I tako, par meseci kasnije, kći jedinica – trudna. Mlados’, ludos…
A onda, jednoga baš ovako vrelog dana, kakav je danas, sretoše nobles ćerku drugarice iz kraja. Bila je pred porodjajem, al bleda, sa suzama u očima. Iz kraćeg razgovora saznadoše ono što se moglo očekivati: njen budući, tj. poglavičin sin i vrsni student, umro je naprasno od sunčanice, ispred pionirskog parka, čekajući autobus. Samo je pao, i tu ostao zauvek. Istina, nikad se ni u jednim novinama o ovome ni slovo nije napisalo, al to je iz medjunarodnih razloga dobre saradnje. Daleko bilo, ako je ko pomislio da je momak zbrisao il’ slično. Tako sam ja čuo, tako vam i prenosim. A maleno kovrdžavo crnpurasto detence upozah na jednom rodjendanu, kad je imalo 4-5 godina. Eto, to je prvi deo.
usa

Što se drugog dela posta tiče, sve više živim u ubedjenju da je mnogo lepo živeti u nekim vukojebinama, daleko od San Antonija, USA. Npr. podjem od toga da sam ja tamo neki farmer, pa po ceo dan blejim il’ krpim traktorske gume, pijem ladnu Coca Colu, žvaćem duvan i pljujem preko komšijske tarabe. A jednom nedeljno, kad stignu novine i roba u dućan, tad stigne I pošta, obučem nove farmerke, nakrivim šešir…

🙂

Posted in siroti mali hrčkci | 129 Comments »

superheroj bunardžija u borbi protivu molima, promaje, pirsinga i slučaj pančevačka frizerka

Posted by alajbunar на 28 јуна, 2008

pf

Pre nešto oko godinu dana, čitao sam na blogu neke Londonke, priču o tome kako pucaju dugogodišnje veze, veridbe, pa i svadbe u Pančevu i okolini, uključujući i neka druga mesta. Stvar je u ovome: usred bogznakakve i/ili idealne veze, pojavi se iznenada i ničim izazvana, atraktivna plavuša najčešće sa BMWom, i prosto pokupi momka, ko zmija žabu. I avaj, glupo muško se naprima ko muškatla, potraje to par dana, i bude šutnuto. A pukne Glas i pukne Bruka, i puknu zaruke i svadbe… I bude to ne s jednim momkim, već i sa još jednim, pa sa trećim… pa se to nakupilo i pretvorilo u pravi slučaj, tj. fenomen zvani „pančevačka frizerka“. Za navedenu se nije mogao uhvatiti nijedan detalj, ni ime, ni opis, ni broj telefona, ni registarski broj kola, ni… Pojavljivala bi se kao duh i nestajala zorom. U neko doba neko se dosetio da su možda dve frizerke u pitanju… I tako, tamo niko nikada nije saznao ko je zapravo „pančevačka frizerka“. Niko, sem mene. Na tom blogu sam se umetnuo jednim kratkim postom, ali pomislih, da bolje i da nisam.

Quote:
…dopuniću Londonku: nije to samo pusta teorija, već činjenica! te frizerke jedna drugoj pozajmljuju kola, mobilne, identitete, i dr., tako da je sigurno samo ovo: „frizerka iz pančeva“ vozi nekoliko automobila svih marki i boja, a najviše voli BMWi srebrnu; zgodna je i to veoma, a star. dob 20-30 god. – neutvrđen; dok se vozite sa njom, zvone joj 4-5 mobilnih i na sve pozive srdačno odgovara; i pored svega, odličan je vozač. zatim: „frizerka iz pančeva“ sama bira hotel, ali najviše voli zvezdarsku šumu i sex na otvorenom… Mogu ja jako puno o ovome, ali nisam pitao vlasnika bloga. 🙂
Kraj Quoteta.

I to bi bilo to. Svaka sličnost sa linkom pančevačka frizerka koji više ne vidite kod mene, slučajna je… Ode Ekser na more!

Posted in siroti mali hrčkci | Означено: | 260 Comments »

какосе носите са сопственом ружноћом…?

Posted by alajbunar на 24 јуна, 2008

ja

касамсе ја родио и првипут закмечо, бабица је мојој мајци рекла тужним гласом: „ох, тако мије жао, госпођо…“ пасуме у породилишту крили од мајке недељу дана. а касуме напокон дали мајци, било јоје јасно штоје бабица оно рекла…

послен мајка није смела кући самном, да је неубије муж, ал дошла нана, увилиме у новине, покрили ме церадом и донелиме кући. старија браћа су потрчала даме изљубе, алсу свриском излетела изкуће. онај најстарији врискоје и дречо пет дана и није смео дизађе из шупе и уђе укућу…

толкосам био „леп“…

ал живот нас узо под своје, време пролазило, пасу укућани сватили да могу да изкористе моју ружноћу. изнајмљивали суме сељацима на дан ил акорд, дас играм ил шетам њивама под курузима. куд ја прођем, ту вране више не слећу а амерички курузари угибају. и свима кренуло набоље…

децасу волела да се играју самном ћораве баке. мени вежу очи и пусту ме даи тражим, а она сва оду кућама… ил у бијоскоп…

из основне школе немам ниједну заједничку фотографију, јер менесу увек тукли и изгуравали са слике. ал фотограф је мене слико самог, паме смаказама умето у генерацијску фотографију, гледо ја…

како сам расто, тако је самном расла и моја ружноћа. прочуо самсе. долазили чак из ср. митровице даме виду. паиз циркуса аполо 12 да моле нану даме пусти сњима бар једну сезону дидемо у босну да плашимо мале булчиће, паре да намлатимо, ал нана није дала јерје неко требо достане да круни курузе и гази џанарике.

-садсам у неком послу, послен дођем смојим случајом, а ви слободно своја слична изкуства упишите овди, ко зна коме могу затребати…

Posted in siroti mali hrčkci | Означено: | 208 Comments »

немојте, људи, к’о Бога вас молим, немам више снаге да чистим бунар

Posted by alajbunar на 22 јуна, 2008

nastavak mog sećanja zbloga druga Ustanove, a poradi lakšeg skrolovanja њу поста.

…а тај наш другар зоки Префра, ишо једно јутро смојим Пашом поред златног Опанка булеварском револуцијом, носијо мердевине, четке, канте и ваљке, а обуко своју молерску униформу и свисе живи зањим окретали. па пито он мог Пашу штаје који куратз штаме сви гледају кода никад нису видли молера, а пашага погледа поиздаље и кажему „Јеботе отац ненормалног, па висети Муда и млатарају, виждатије процепан конбинезон!?“ е, мучени Префра, чудо сњим…

…а никола Циганин, НКВ молер звездарски, имо сина а сви му сина звали Слинџо, такије бијо. а у комшилуку николином бијо један збрковима што имо жену и пет ћерки, па тога сви зајебавали да нуме да направи мушко и тако му кидали живце. после и жена почела дага зајебава и кидаму живце, и како је дошло до тога незнам, ал дрпи се његова жена сслинџом. Јесте. и каже свом мужу: „саж давидиш како Слинџо прави мушку децу, Педеру један!“ јесте, такому рекла и затруднела сслинџом…

…и родила шесту ћерку, а онај њен збрковима умро од срчке. ето, сећамсе и Тога, и има још тога сзвездаре, ал посленћу. из Режије (паша телефоном) ми јављају да није тај збрковима умро од срчке него од рака грла, мада је то небитно за ову причу. јер, није ни ово баш нека прича, ал нека је ту да виси, леба неједе.

Posted in siroti mali hrčkci | Означено: | 124 Comments »

Jal ću se Oženiti, jalse s štranjkom Obesiti. Očajansam.

Posted by alajbunar на 15 јуна, 2008

Ima jedna u poc. dobriću i moglabi, zgodnjikava je a i prilikaje, al ima i jedna u m. drenovcu, onako baš meni taman, al tamo lokalci oće dame biju slancom od bicikle, pa nesmem. naročito je na mene nakofršten onaj siman, kovačov sin. Jeboga otac, ima tešku narav i još težu ruku. U šestom osnovne me udarijo kadsmo igrali zuce pa sam pao i išlami krv na nos, a posle i na uši, a učiteljka rada rekla da mi pukla bubna ušna. Nesmem didem sam, a smiloradom neću, prošli put je prvi počo da beži… a ja upo u kanal snovim cipelama. Taja kaže da nediram samo u joldićke jer je to neko staro kumstvo, i štaja znam, al zna taja. Kumstvo je svetinja.
Al treća milutinova, ona najmladja, ona štome polila svodom i spepelom poradi uroka kadsam išo na Raskršće dase nadjem smiloradom, ta štosam je volio najviše od svi prilika, čujem begenisana. Teosam oma dase obesim nako očajan i osećajan čimsam sazno, tu u ambaru, al naišla nana i otela mi štranjku. I vikala: jel zato taja kupijo Štranjku, da vodimo simku na st. pijacu il za tvoje vešanje? Idi u arsenovića šume pa se besi na kajiš ko ibro traktorista, možbidne i u novine izadješ ko on.
Neznam, nisam pametan. Nisu to neke novine, taj glas Podrinja, a i ne donose i redovno…
Poslen ću da vam opričam kako sam vido jednu u devojačkim bunarima, samda pustim krmaču, eno se dere i razvaljuje vratoca, i donesem pivo…

Posted in siroti mali hrčkci | Означено: | 177 Comments »