bunardžija

kopam bunareve, uznemiravam javnos, vinklujem stvarnos i štemujem nadgrobni spomenici kulture. flekice udaram odmah, a prvi bežim slica mesta dogadjaja…

Archive for the ‘siroti mali hrčkci’ Category

kurton kese i potegnemte gaćama…

Posted by alajbunar на 19 фебруара, 2009

Vako je to bilo. Pitam ciganku na pijaci: „Pošto ti te rumunske gaće?“
„Nisu rumunske, turske su“, kaže ona uvređeno.

„Pošto?“
„50 dinara komad, da ne zažališ da…“

„Ma tesne su mi, a i nemaš ti moj broj, viš’ kol’ka sam ljudina…!?“
„Šta, bre, nemam? Vidi – devetka, jebote miš! Ako ti male, daš ženi da nosi…“

„Si bre ti normalna? Pa žena mi nema tol’ko dupe!?“
„Jes’ nema… Nema… pa što si ženio žgoljavu ženu?“

„Aj’ ne davi, daj dva komada, turaj u kesu, i evo ti stotka.“

I sklopim pos’o dana. Za te pare ni dve kutije mekog Fasta nemo’š kupiš, a ne gaće… pa nek su i za jedno nošenje, pa nije greota. E, sad ide glavni deo: upakova ona meni gaće u kurton kesu (u daljem tekstu KK). E, to su vam one što su tanke, skroz providne, svilenkaste kese, od nevidljivog carskog ruha, koje kad nosiš, nemaš osećaj da’l išta nosiš u ruci il’ mlatiš u prazno. Nit’ šuškaju nit’ romore…

I tako, udjem u autobus, uhvatim se za šipku, a KK (o, bruke i sramote što gaće prosto vrište iz nje) okačena o mali prst moje desne ruke. I prodjem svoje dve stanice. I sidjem.

Ne odmakoh ni pet koraka, još sam ledjima bio okrenut vratima autobusa, kad – fljas! nešto me udari u glavu, i pade iza nogu. Okrenem se, pogledam, a moja KK s gaćama na zemlji!? Podignem pogled, a neki bradati lik, iz autobusa koji samo što nije krenuo, maše mi i viče: „Gospodine, ispala vam kesa u autobusu!“

O, ljudi moji, o blamage… he*bem’ ti i KK, i gaće od pet banki, i Fast i ciganku…

Posted in božeme oprosti, bunardžija, siroti mali hrčkci | Означено: | 177 Comments »

štemujemo nadgrobni i zagrobni spomenici kulture, organizujemo zaokupljanje – druženje blogera i forumaša 22. novembra 2008. u beogradu, za neka buduća dobra, dobra, stara vremena

Posted by alajbunar на 10 новембра, 2008

Restoran SUR Sveti Nikola sačuvao je duh srpske kafane (već pomalo izumrlih beogradskih kafana) i atmosferu starih, dobrih vremena. Atmosferu možete da osetite – protkana je dobrim vibracijama gostiju, vlasnika i osoblja i ovde promet i zarad nisu najvažnije stvari.

Ako treba da ugostite drage ljude i uživate u pravoj, domaćoj atmosferi i kuhinji, ako želite da odvedete nekoga na običan ili neobičan doručak, ručak ili večeru, možete ih pronaći u srcu Beograda: Bulevaru kralja Aleksandra broj 232, svakim danom sem nedelje, od 09.00-23.00 časa, šef. Dušan Vujnović, tel. restorana: 011/2404-627



Rouzvel: “…Elem, ovako stoje stvari: 1.300 din. košta celovečernje zajebavanje po osobi u šta spada:
– Aperitiv po izboru,
– Večera u vidu mešanog mesa, sa salatom,
– Piće neograničeno, i po želji i volji,
– Kolači na kraju


Ako ostajemo posle 11 treba još da platimo taksi kelnerici ili kelneru koji ostane da nas dvori. Mislim, ljudi, da je ovo odlična ponuda i da ne treba uopšte razmišljati o tome. Vi samo dođite oko 19 časova, sa po 1300 din. u džepu, a ostalo je naša briga. Prozak i ja smo sve elaborirali, tako da neće biti nepredviđenih okolnosti.” (kraj citata).

Tako je govorila i dogovorila Rouzvel. Ja tu nema ni šta dodati ni oduzeti, pa ću se osloniti na mudre reči našeg Dede sa Homolja, koji je vasceli život proveo na radu u nemačkama baveći se raznim zanatima i poslovima: od sportske fotografije do šefa radionice nemačkih železnica, koji ume da kaže: “Hajde da sednemo u neko kafanče, pa da razbacamo po koju ljudsku…” Neka bude tako, kako bi i ovo druženje pamtili kao “…neka dobra, dobra, stara vremena…” Jer, ko zna šta nam donosi sutra…

Do sada prijavljeni:

1. Autentični Saša, 2. Biser, 3. Darka, 4. Deda, 5. Džigi-bau, 6. EsC, 7. Hogar sm (tj. ja), 8. Jejaorca, 9. Johnny Azra, 10. Ksenija-86, 11. Lady_M1, 12. Likica, 13. Majstor, 14. Manhattan, 15. Margarita, 16. Nebstar, 17. Nena, 18. Prozak, 19. Roberto-NS, 20. Rouzvel, 21. Sharmantna, 22. Siggy, 23. Spes, 24. Stamenid, 25. Vidimte, 26. Vivijen, 27. Zox;

Posted in siroti mali hrčkci | Означено: , , | 405 Comments »

Poučna priča za ponedeljak: Staljinova smrt i druge vantazije

Posted by alajbunar на 20 октобра, 2008

Nakon Staljinove smrti proglašena je 20-dnevna žalost.
Zabranjene su sve sportske i kulturne priredbe.
Žetva je prekinuta, otkazani svi javni skupovi.
Nakon nekoliko dana, iz Centralnog Sibira stigao je zahtev
mesnom Kolhozu za jedno pojašnjenje:
"Da li se smeju za vrijeme nacionalne žalosti upražnjavati
seksualni odnosi?"
Mesni komitet je bio zatečen i morao se obratiti Oblasnom 
komitetu. Ni Oblasni komitet nije znao kako da postupi, 
pa je konsultovan Centralni komitet SSSR-a. 
Odmah je stigao odgovor:
"Da, Ali samo sa bračnim drugom - kako bi žalost i tuga
bili što veći!"

Dakle, dok se Vlasi dosete GDE da organizuju Okupljanje forumaša i blogeraša u novembru, a nakon koncerta Novih fosila, pa nude SUR Sveti Nikola, upucah ovu staru, ali veoma poučnu pričicu, koju dobih danas iz Zagreba. Priča leba ne ište, sarmu ne jede, ne pije koktele, noću ne hrče, ne kašlje, a mož’ nekom i da osveži memoriju pamćenja…



Posted in siroti mali hrčkci | Означено: , | 454 Comments »

ti će mi jedeš komentare, marvo wordpresovska?

Posted by alajbunar на 7 октобра, 2008

Vozim se tako jutros smojom dvajsdevetkom ka poslu, kadmi pozvoni mobilni, nepoznat broj:

–Dobar dan, vi ste Petar Popara Crni?

–Da, izvolite, molim. (a znao sam, zovu me iz FGH banke, niko neume tako dase ukurvi ko njiovi teleuterivači dugova).

–Vama je ostala POSLEDNJA rata…

–O, jel? Bašse radujem ovako snogu!

–…pa bih vas zamolio da….

–Ne gnjavi i neokolišavaj, nego kazuj: K-O-L-I-K-O!?

–Samo 27,77 evra…

–Saću dodjem, nemrdaj, sedi disi samda marnem s rajhskurcen bankomata.

I tako… prevrći, okreći, našivaj, prešivaj, šij, paraj, štepaj, heklaj, štekaj… Inače, kadsam preživeo sinoćni sexs spančevačku flizerku, jebo i tih 27 i kusur evra, platiću, jednomse živi. Ode Duda duplati LoTo, a večeras pakujemo kofere za Maroko! (jellepa ruskinja?)

Posted in siroti mali hrčkci | Означено: | 294 Comments »

kiša pada, u prozore vrca, bulokova oće da se sanka…

Posted by alajbunar на 9 августа, 2008

nema se tu šta pričati, jasno je...

nema se tu šta pričati, jasno je...

Posted in siroti mali hrčkci | Означено: | 1.021 Comments »

zbog širenja kleveta i laži, raznih koekude hapšenja, dosadne kiše, saveta za RRA, saveta za NB, saveta guvernera NBS, poskupljenja nafte i naftnih derivata, misterioznog nestanka bulokove zbloga…

Posted by alajbunar на 22 јула, 2008

gubljenja knjige zmedveditjima, a naročito zbog prevelike zauzetosti sprečenošću, ovaj blog biće CloseD do ulaska srbije u EU, a možda i ranije ili kasnije…

KALADONT!

Posted in siroti mali hrčkci | Означено: , | 627 Comments »

Романтични, ћирилично – дијетални пост с ружом, вазном и сиротињским каналом за отпадне воде на Црвеном крсту…

Posted by alajbunar на 12 јула, 2008

А ово ти је, читаоче, било једне исто овако вреле ноћи ко што је ова сад, само пре двајеспет и нешто кусур година. Пробуди се у недоба моја комшиница Милена См. сувих уста и жедна да незна се, па будући лења да устане и упали шибицу ил свећу, дође, пипајући и бауљајући по мрклом мраку (исекли јој струју поради неплаћања…), до стола. Ту напипа флашу од киселе воде, подиже је и натегну из ње неколико подугачких гутљаја.
Е сад: да је то била она права флаша, све би било како је бог зарезао, но међутим… Пре него је њена ћерка, Драгана См. звана Пиле, легла да спава, учини јој се да је ружа у истој таквој флаши на истом том столу већ подебело иструнула, (друга недеља у флаши…) те ружу извади и бачи у канту, а флаша с цмољавом водом остаде на столу.
Е сад опет: можда би моја комшиница Милена См. и прекинула одмах с испијањем жабокречине из погрешне флаше, да није наишла на један подугачак конац (…тако она рече) па се то отегло, развукло и јеби га, нит’ га прогутати, нит’ прегристи, нити…
И сад, бољи део приче: излете Милена См. кроз затворена врата на двориште брзином муње, да се не исповраћа насред собе (срећа па је кућа била дворишна приземљуша) ослони се на зид, и богу душу да исповрати. И ригај, бљуј и повраћај, д’умреш… И усред тог силног повраћања, а кад те срећа оће – оће те, испаде јој горња вилица (тј. део моста од двојке до петице) и упаде у каналче за отпадне воде и повраћање. Упаде, у мрклој ноћи, у све то, сачувајме боже доле, а прс’ пред оком не мош да видиш, а не комад вилице.
У рано јутро наредног дана, кад је Живкин муж, жељезничар Раде (приземљуша до Миленине) полазио на посао, затече је како брља по оном каналчету, и будући затечен и изненађен, зајеба се: „Шта то чиниш, Милена, бона?“
„Је’м гована, ош и ти мало самном!?“

Posted in siroti mali hrčkci | 243 Comments »

Sasvim obična nobles beogradska pričica o Globalnom zagrevanju sa tragičnim posledicama – plus bušne traktorske gume u USA

Posted by alajbunar на 7 јула, 2008

Možda sam, nekad i negde, možda na nekom od par foruma na kojima obitavam, već napisao ovo, al’ kako je danas Onaj sveti Dan, red je da obnovimo gradivo… Sad, ako je neko ovo već i čitao, neka predje na Mikijev Zabavnik il’ neko drugo, jednako tako važno i informativno štivo. Pa kaže:

Sedamdesetih godina prošlog veka, u Beogradu je studirao popriličan broj stranih studenata, posebno iz zemalja Trećeg sveta. Prva dva sveta studirala su po Harvardima, Sorbonama i drugde. A beše tu, u beogradskim studentskim domovima, studenata svih fela, a posebno preplanulih momaka iz raznih Kenija, Mozambika, Zambija i sličnih trećih zemalja, najčešće sinova i sinovaca bogatih vladara il’ onih što uz njih idu…
I sad, ovo je bitno za priču: u neko to vreme, beše tu jedna stara beogradska familija čije je poreklo datiralo, ne pre Djordja i Miloša, nego čak i pre Kelta, Ilira, Rimljana i Grkljana. Tako su bar oni pričali, a kako im ne verovati kad im je nasred dnevnog boravka klavir, a iznad klavira, u bogatom zlatnom ramu, Rodoslov. A na dnu porodičnog stabla, ćerka. Ta ćerka se prvi put pojavljuje u priči? Trebalo je ranije.
I kako to obično biva, mlados’ ludos’, nobles ćerka se zaljubi u jednog onakvog, goreopisanog studenta. I beše to ljubav, i behu planovi, i što su više prijatelji izražavali sumnju u iskrenost poglavičinog sina, to je porodica bila sve čvršća u ubedjenju da svi drugi greše, a samo oni znaju šta rade. I tako, par meseci kasnije, kći jedinica – trudna. Mlados’, ludos…
A onda, jednoga baš ovako vrelog dana, kakav je danas, sretoše nobles ćerku drugarice iz kraja. Bila je pred porodjajem, al bleda, sa suzama u očima. Iz kraćeg razgovora saznadoše ono što se moglo očekivati: njen budući, tj. poglavičin sin i vrsni student, umro je naprasno od sunčanice, ispred pionirskog parka, čekajući autobus. Samo je pao, i tu ostao zauvek. Istina, nikad se ni u jednim novinama o ovome ni slovo nije napisalo, al to je iz medjunarodnih razloga dobre saradnje. Daleko bilo, ako je ko pomislio da je momak zbrisao il’ slično. Tako sam ja čuo, tako vam i prenosim. A maleno kovrdžavo crnpurasto detence upozah na jednom rodjendanu, kad je imalo 4-5 godina. Eto, to je prvi deo.
usa

Što se drugog dela posta tiče, sve više živim u ubedjenju da je mnogo lepo živeti u nekim vukojebinama, daleko od San Antonija, USA. Npr. podjem od toga da sam ja tamo neki farmer, pa po ceo dan blejim il’ krpim traktorske gume, pijem ladnu Coca Colu, žvaćem duvan i pljujem preko komšijske tarabe. A jednom nedeljno, kad stignu novine i roba u dućan, tad stigne I pošta, obučem nove farmerke, nakrivim šešir…

🙂

Posted in siroti mali hrčkci | 129 Comments »

superheroj bunardžija u borbi protivu molima, promaje, pirsinga i slučaj pančevačka frizerka

Posted by alajbunar на 28 јуна, 2008

pf

Pre nešto oko godinu dana, čitao sam na blogu neke Londonke, priču o tome kako pucaju dugogodišnje veze, veridbe, pa i svadbe u Pančevu i okolini, uključujući i neka druga mesta. Stvar je u ovome: usred bogznakakve i/ili idealne veze, pojavi se iznenada i ničim izazvana, atraktivna plavuša najčešće sa BMWom, i prosto pokupi momka, ko zmija žabu. I avaj, glupo muško se naprima ko muškatla, potraje to par dana, i bude šutnuto. A pukne Glas i pukne Bruka, i puknu zaruke i svadbe… I bude to ne s jednim momkim, već i sa još jednim, pa sa trećim… pa se to nakupilo i pretvorilo u pravi slučaj, tj. fenomen zvani „pančevačka frizerka“. Za navedenu se nije mogao uhvatiti nijedan detalj, ni ime, ni opis, ni broj telefona, ni registarski broj kola, ni… Pojavljivala bi se kao duh i nestajala zorom. U neko doba neko se dosetio da su možda dve frizerke u pitanju… I tako, tamo niko nikada nije saznao ko je zapravo „pančevačka frizerka“. Niko, sem mene. Na tom blogu sam se umetnuo jednim kratkim postom, ali pomislih, da bolje i da nisam.

Quote:
…dopuniću Londonku: nije to samo pusta teorija, već činjenica! te frizerke jedna drugoj pozajmljuju kola, mobilne, identitete, i dr., tako da je sigurno samo ovo: „frizerka iz pančeva“ vozi nekoliko automobila svih marki i boja, a najviše voli BMWi srebrnu; zgodna je i to veoma, a star. dob 20-30 god. – neutvrđen; dok se vozite sa njom, zvone joj 4-5 mobilnih i na sve pozive srdačno odgovara; i pored svega, odličan je vozač. zatim: „frizerka iz pančeva“ sama bira hotel, ali najviše voli zvezdarsku šumu i sex na otvorenom… Mogu ja jako puno o ovome, ali nisam pitao vlasnika bloga. 🙂
Kraj Quoteta.

I to bi bilo to. Svaka sličnost sa linkom pančevačka frizerka koji više ne vidite kod mene, slučajna je… Ode Ekser na more!

Posted in siroti mali hrčkci | Означено: | 260 Comments »

какосе носите са сопственом ружноћом…?

Posted by alajbunar на 24 јуна, 2008

ja

касамсе ја родио и првипут закмечо, бабица је мојој мајци рекла тужним гласом: „ох, тако мије жао, госпођо…“ пасуме у породилишту крили од мајке недељу дана. а касуме напокон дали мајци, било јоје јасно штоје бабица оно рекла…

послен мајка није смела кући самном, да је неубије муж, ал дошла нана, увилиме у новине, покрили ме церадом и донелиме кући. старија браћа су потрчала даме изљубе, алсу свриском излетела изкуће. онај најстарији врискоје и дречо пет дана и није смео дизађе из шупе и уђе укућу…

толкосам био „леп“…

ал живот нас узо под своје, време пролазило, пасу укућани сватили да могу да изкористе моју ружноћу. изнајмљивали суме сељацима на дан ил акорд, дас играм ил шетам њивама под курузима. куд ја прођем, ту вране више не слећу а амерички курузари угибају. и свима кренуло набоље…

децасу волела да се играју самном ћораве баке. мени вежу очи и пусту ме даи тражим, а она сва оду кућама… ил у бијоскоп…

из основне школе немам ниједну заједничку фотографију, јер менесу увек тукли и изгуравали са слике. ал фотограф је мене слико самог, паме смаказама умето у генерацијску фотографију, гледо ја…

како сам расто, тако је самном расла и моја ружноћа. прочуо самсе. долазили чак из ср. митровице даме виду. паиз циркуса аполо 12 да моле нану даме пусти сњима бар једну сезону дидемо у босну да плашимо мале булчиће, паре да намлатимо, ал нана није дала јерје неко требо достане да круни курузе и гази џанарике.

-садсам у неком послу, послен дођем смојим случајом, а ви слободно своја слична изкуства упишите овди, ко зна коме могу затребати…

Posted in siroti mali hrčkci | Означено: | 208 Comments »