Poučna priča za ponedeljak: Staljinova smrt i druge vantazije

Nakon Staljinove smrti proglašena je 20-dnevna žalost.
Zabranjene su sve sportske i kulturne priredbe.
Žetva je prekinuta, otkazani svi javni skupovi.
Nakon nekoliko dana, iz Centralnog Sibira stigao je zahtev
mesnom Kolhozu za jedno pojašnjenje:
"Da li se smeju za vrijeme nacionalne žalosti upražnjavati
seksualni odnosi?"
Mesni komitet je bio zatečen i morao se obratiti Oblasnom 
komitetu. Ni Oblasni komitet nije znao kako da postupi, 
pa je konsultovan Centralni komitet SSSR-a. 
Odmah je stigao odgovor:
"Da, Ali samo sa bračnim drugom - kako bi žalost i tuga
bili što veći!"

Dakle, dok se Vlasi dosete GDE da organizuju Okupljanje forumaša i blogeraša u novembru, a nakon koncerta Novih fosila, pa nude SUR Sveti Nikola, upucah ovu staru, ali veoma poučnu pričicu, koju dobih danas iz Zagreba. Priča leba ne ište, sarmu ne jede, ne pije koktele, noću ne hrče, ne kašlje, a mož’ nekom i da osveži memoriju pamćenja…

ti će mi jedeš komentare, marvo wordpresovska?

Vozim se tako jutros smojom dvajsdevetkom ka poslu, kadmi pozvoni mobilni, nepoznat broj:

–Dobar dan, vi ste Petar Popara Crni?

–Da, izvolite, molim. (a znao sam, zovu me iz FGH banke, niko neume tako dase ukurvi ko njiovi teleuterivači dugova).

–Vama je ostala POSLEDNJA rata…

–O, jel? Bašse radujem ovako snogu!

–…pa bih vas zamolio da….

–Ne gnjavi i neokolišavaj, nego kazuj: K-O-L-I-K-O!?

–Samo 27,77 evra…

–Saću dodjem, nemrdaj, sedi disi samda marnem s rajhskurcen bankomata.

I tako… prevrći, okreći, našivaj, prešivaj, šij, paraj, štepaj, heklaj, štekaj… Inače, kadsam preživeo sinoćni sexs spančevačku flizerku, jebo i tih 27 i kusur evra, platiću, jednomse živi. Ode Duda duplati LoTo, a večeras pakujemo kofere za Maroko! (jellepa ruskinja?)