bunardžija

kopam bunareve, uznemiravam javnos, vinklujem stvarnos i štemujem nadgrobni spomenici kulture. flekice udaram odmah, a prvi bežim slica mesta dogadjaja…

Archive for 24. јуна 2008.

какосе носите са сопственом ружноћом…?

Posted by alajbunar на 24 јуна, 2008

ja

касамсе ја родио и првипут закмечо, бабица је мојој мајци рекла тужним гласом: „ох, тако мије жао, госпођо…“ пасуме у породилишту крили од мајке недељу дана. а касуме напокон дали мајци, било јоје јасно штоје бабица оно рекла…

послен мајка није смела кући самном, да је неубије муж, ал дошла нана, увилиме у новине, покрили ме церадом и донелиме кући. старија браћа су потрчала даме изљубе, алсу свриском излетела изкуће. онај најстарији врискоје и дречо пет дана и није смео дизађе из шупе и уђе укућу…

толкосам био „леп“…

ал живот нас узо под своје, време пролазило, пасу укућани сватили да могу да изкористе моју ружноћу. изнајмљивали суме сељацима на дан ил акорд, дас играм ил шетам њивама под курузима. куд ја прођем, ту вране више не слећу а амерички курузари угибају. и свима кренуло набоље…

децасу волела да се играју самном ћораве баке. мени вежу очи и пусту ме даи тражим, а она сва оду кућама… ил у бијоскоп…

из основне школе немам ниједну заједничку фотографију, јер менесу увек тукли и изгуравали са слике. ал фотограф је мене слико самог, паме смаказама умето у генерацијску фотографију, гледо ја…

како сам расто, тако је самном расла и моја ружноћа. прочуо самсе. долазили чак из ср. митровице даме виду. паиз циркуса аполо 12 да моле нану даме пусти сњима бар једну сезону дидемо у босну да плашимо мале булчиће, паре да намлатимо, ал нана није дала јерје неко требо достане да круни курузе и гази џанарике.

-садсам у неком послу, послен дођем смојим случајом, а ви слободно своја слична изкуства упишите овди, ко зна коме могу затребати…

Posted in siroti mali hrčkci | Означено: | 208 Comments »