немојте, људи, к’о Бога вас молим, немам више снаге да чистим бунар

nastavak mog sećanja zbloga druga Ustanove, a poradi lakšeg skrolovanja њу поста.

…а тај наш другар зоки Префра, ишо једно јутро смојим Пашом поред златног Опанка булеварском револуцијом, носијо мердевине, четке, канте и ваљке, а обуко своју молерску униформу и свисе живи зањим окретали. па пито он мог Пашу штаје који куратз штаме сви гледају кода никад нису видли молера, а пашага погледа поиздаље и кажему „Јеботе отац ненормалног, па висети Муда и млатарају, виждатије процепан конбинезон!?“ е, мучени Префра, чудо сњим…

…а никола Циганин, НКВ молер звездарски, имо сина а сви му сина звали Слинџо, такије бијо. а у комшилуку николином бијо један збрковима што имо жену и пет ћерки, па тога сви зајебавали да нуме да направи мушко и тако му кидали живце. после и жена почела дага зајебава и кидаму живце, и како је дошло до тога незнам, ал дрпи се његова жена сслинџом. Јесте. и каже свом мужу: „саж давидиш како Слинџо прави мушку децу, Педеру један!“ јесте, такому рекла и затруднела сслинџом…

…и родила шесту ћерку, а онај њен збрковима умро од срчке. ето, сећамсе и Тога, и има још тога сзвездаре, ал посленћу. из Режије (паша телефоном) ми јављају да није тај збрковима умро од срчке него од рака грла, мада је то небитно за ову причу. јер, није ни ово баш нека прича, ал нека је ту да виси, леба неједе.