Jal ću se Oženiti, jalse s štranjkom Obesiti. Očajansam.

Ima jedna u poc. dobriću i moglabi, zgodnjikava je a i prilikaje, al ima i jedna u m. drenovcu, onako baš meni taman, al tamo lokalci oće dame biju slancom od bicikle, pa nesmem. naročito je na mene nakofršten onaj siman, kovačov sin. Jeboga otac, ima tešku narav i još težu ruku. U šestom osnovne me udarijo kadsmo igrali zuce pa sam pao i išlami krv na nos, a posle i na uši, a učiteljka rada rekla da mi pukla bubna ušna. Nesmem didem sam, a smiloradom neću, prošli put je prvi počo da beži… a ja upo u kanal snovim cipelama. Taja kaže da nediram samo u joldićke jer je to neko staro kumstvo, i štaja znam, al zna taja. Kumstvo je svetinja.
Al treća milutinova, ona najmladja, ona štome polila svodom i spepelom poradi uroka kadsam išo na Raskršće dase nadjem smiloradom, ta štosam je volio najviše od svi prilika, čujem begenisana. Teosam oma dase obesim nako očajan i osećajan čimsam sazno, tu u ambaru, al naišla nana i otela mi štranjku. I vikala: jel zato taja kupijo Štranjku, da vodimo simku na st. pijacu il za tvoje vešanje? Idi u arsenovića šume pa se besi na kajiš ko ibro traktorista, možbidne i u novine izadješ ko on.
Neznam, nisam pametan. Nisu to neke novine, taj glas Podrinja, a i ne donose i redovno…
Poslen ću da vam opričam kako sam vido jednu u devojačkim bunarima, samda pustim krmaču, eno se dere i razvaljuje vratoca, i donesem pivo…